Um je medijum koji služi za razmenu informacija izmedju tela i duše. Komunicira sa dušom i preko nje sa celim Univerzumom, saljući i primajući informacije kroz etar. Na taj način možemo osetiti sva bića na svim nivoima postojanja.

Um radi na vise nivoa svesti istovremeno. Te svesti su dostupne na razlicitim vibracijama. Nama su važna dva nivoa,  to su budna svest i unutrašnja svest - podsvest.

 

 Budna svest je stanje u kome radimo, pričamo, dakle, svesno stanje, a podsvest je stanje u kojem se dešavaju procesi koji su van opažanja budne svesti. Ta dva nivoa rade istovremeno kod čoveka, svest i podsvest. Svesni nivo je spoljašnji fizički nivo. Podsvesni nivo je unutrašnji, koji se bavi telesnim i emotivnim. Ono sto je bitno je da naša realnost uvek prati dešavanja na unutrasnjem planu. To znaci da naše podsvesno uvek utiče na svesno. Problem koji nastaje u čoveku u vidu bolesti, straha, kao i svih osećanja niskih vibracija (postoji skala emocija) je u sadržaju naše podsvesti.

 Podsvest sadrži informacije iz celog našeg života.

 

 Usvojili  smo jos od ranog detinjstva da učimo iz spoljnog sveta i o spoljnom svetu, potpuno zapostavljajući unutrašnja dešavanja u nama. Govor tela našeg unutrašnjeg sveta nam je nerazumljiv jer se ne može osetiti putem naših spoljnih čula (vid, sluh, dodir, miris, ukus). To svakako nije naša krivica jer smo generacijama unazad tako učeni. Telo nam šalje signale kada "tamo unutra" nešto nije u redu i nije kako treba, ali mi te informacije ne znamo da tumačimo jer nismo naučeni, ne osvrcemo se i nastavljamo dalje. Tako nastaju problemi…

 

 

Dakle, zasto i odakle se javljaju problemi i komplikacije?

 

Problem je nastao neiskazanim ili potisnutim osećajima koji su ostali nerešeni u podsvesnom delu. Ti problemi će pokušavati da izađu i budu rešeni, osvešćeni i razjašnjeni na razne načine. Naše telo je kao tabla koja služi našoj podsvesti da napiše ili nacrta svoju muku u vidu bolesti ili nekog drugog telesnog ili psiholoskog ili mentalnog problema. Naravno, mi sve to zamaskiramo nekom "belom pilulom" ili necim drugim, pa nam neko vreme bude bolje, ali se nakon nekog vremena problem ponovo javlja.

 Potiskivanjem ili bežanjem od onoga sto osećamo ne rešavamo problem. 

 

Da bi smo poboljsali uslove u kojima živimo, ispravili zdravstvene probleme, poremećaje tipa gojaznosti, zavisnosti, anksioznosti, depresije, otklonili strahove i sva ostala stanja i misli koje ne želimo, rešenje postoji na mestu gde je uzrok problema nastao. To je u potisnutom delu našeg uma koji skladisti sve informacije iz celokupnog  našeg života. To je mesto gde se vrši merenje iskustva, analiza nerasčišcenih odnosa, vrednovanje stvari, reakcije na osobe i situacije, dobro - loše, ovo - ono, ovako - onako, valja - ne valja, nisam smeo, nisam zasluzio, bilo bi neprijatno, bolje da zaboravim, necu da se suočim i slično. To su sve nase scene iz prošlosti koje smo potisnuli i sve ono sto nas pritiska. To je naša podsvest.

 Promena pocinje kada shvatimo da smo bili nesvesni sebe.

 Početak promene bi bila svesnost o sebi. Mi to ne razumemo, jer kao sto sam rekla, nismo naučeni da se bavimo unutrašnjim delom, već samo spoljašnjim- mentalno racionalne i vidljive uzroke i posledice.

Imajuci dobru vezu i  mogućnost pristupa našem podsvesnom delu, možemo doći do istine i do pravih rešenja za mnoge probleme koji nas muče.

Nadjite neko mirno mesto, a onda u tišini promatrajte svoje misli kakve god one bile, loše ili dobre, bez otpora i osudjivanja, osećajte svoje telo, jednostavno i smireno, pustite da to nešto struji kroz Vas. Kada uspete da pustite da to samo teče kroz Vas, osećačete kao da oslobadjate svoj um. To je ta praznina ili oni "aha momenti" u kojima je sve moguće  i gde spoznaje i rešenja dolaze sami od sebe.

Svi odgovori su u nama, samo je pitanje da li i koliko smo spremni da pomognemo sebi.