Odrastanje je najvažnije razdoblje u životu svakog deteta, jer ono je ključ u formiranju odrasle osobe. Svako je prošao, prolazi ili će proći kroz period odrastanja. Odrastanje podrazumeva, ne samo više zrelosti, nego i odgovornosti i opreza. To je proces tokom koga menjamo ne samo fizički, već se menjaju i stavovi, mišljenja kao i celokupan pogled na svet koji nas okružuje.
Kako vreme prolazi sami počinjemo da sagledavamo šta nas okružuje i shvatamo da su sve te promene brze i zahtevne.
Način na koji odrastamo zavisi od zrelosti naših roditelja, kako emotivne tako i mentalne.
Prirodno je da svako dete zaslužuje da odrasta srećno i bezbrižno i sa puno ljubavi. Nažalost, postoje slučajevi gde nije tako. Na početku svog života dete je jako malo svesno sebe i onoga ko jeste, zbog toga roditelji imaju jako bitnu ulogu u odrastanju svog deteta. Odrastanje gledajući roditelje kako se neprestano svađaju, takmiče i međusobno varaju postavlja dete u poziciju da kasnije gleda na ljubav kao bol, a brak kao zamku.
Imati emocionalnu podršku tokom odrastanja je jedna od najvećih privilegija koju osoba može imati. Postavlja čvrst temelj za mentalno blagostanje, otpornost i zdrave odnose tokom života.
Verovatno proces odrastanja počinje time što postajemo svesni svojih postupaka. Sa tom svešću vremenom i preuzimamo odgovornost za njih, jer samo tamo možemo doći do toga da sami donosimo neke životne odluke i snosimo požitivne ili negativne posledice istih. Onda dolazi period kada svojevoljno postaješ odgovoran za još nečiji život. I to je proces odrastanja, zar ne?
A gde se proces odrastanja završava završava? Ne znam da li se uopšte ikad završava. Mozda da, a mozda i ne...
Postoji jedna izreka koju smo svi čuli "Svi u duši ostajemo deca"
Sta znači ova izreka, na šta se ovde misli? Mislim da bez obzira na to koliko smo odrasli i koje smo zivotne uloge preuzeli, uvek nosimo sa sobom deo svoje mladosti, detinje nevinosti, radosti i čuđenje prema svetu. Iako fizički starimo, ova izreka nas podseca da negujemo taj dečiji duh u sebi i da ga ne zaboravimo bez obzira na životne okolnosti i obaveza koje dolaze sa odraslim dobom.