Osećaj bezvrednosti često uključuje osećaj beznačajnosti u sebi i snažno je povezan sa beznađem i samookrivljavanjem.

Takva osećanja su često uobičajeni simptom depresije, ali mogu nastati i zbog stvari kao što su nisko samopoštovanje, zanemarivanje, zlostavljanje, traume ili teške situacije koje predstavljaju pretnju čovekovom osećaju sebe.

 

Osećaj bezvrednosti može izazvati značajnu nevolju i otežati normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Možda će vam biti teško da se osećate motivisanim da sledite svoje ciljeve kada osećate da ništa što radite nije ispravno ili da nijedan od vaših napora neće napraviti razliku. Zbog toga je važno pronaći načine za upravljanje ovim teškim osećanjima i potražiti pomoć kada je to potrebno.

 

Uzroci bezvrednosti

Osećaj bezvrednosti može biti uzrokovan nizom različitih faktora. Vaspitanje, društvena iskustva, stil objašnjavanja, stresni događaji i mentalno zdravlje mogu igrati ulogu. Neki od razloga zašto se možda borite sa takvim osećanjima uključuju:

1. Trauma iz detinjstva

Možda ste imali negativna iskustva iz detinjstva koja su ostavila trajan trag. Zanemarivanje, zlostavljanje i maltretiranje tokom detinjstva mogu igrati ulogu u razvoju osećanja bezvrednosti. Deca koja su zlostavljana ili koju roditelji ili drugi staratelji često kritikuju mogu preneti ta osećanja beznačajnosti u odraslo doba. Istraživanja su pokazala da su ove rane interpersonalne traume povezane sa kasnijim osećanjem bezvrednosti.

 

2. Gledanje na negativne događaje kao na svoju grešku

Negativne događaje možete pripisati sopstvenim postupcima ili karakteristikama. Ljudi koji su skloni pripisivanju negativnih događaja unutrašnjim uzrocima mogu imati veće šanse da dožive simptome depresije, uključujući bezvrednost.

 

3. Kritike u prošlosti

Možda ste bili kritikovani od strane drugih u prošlosti. Negativna iskustva u kojima je osoba degradirana ili suočena sa kritikama drugih takođe mogu ostaviti ljude da se osećaju kao da im nedostaje vrednost.

 

4. Borba sa stresom

Možda imate problema da se nosite sa stresom. I akutni i hronični stres mogu uticati na percepciju osobe o sebi. Možda ćete se osećati bezvredno nakon ozbiljnog neuspeha kao što su finansijski problemi, razvod ili gubitak posla.

 

Kako mogu da olakšam i pomognem sebi?

Iako se svako može s vremena na vreme osećati bezvredno, može postati ozbiljan problem ako su takva osećanja hronična i sveprisutna. Na sreću, postoje koraci koje možete preduzeti i koji će vam pomoći da se osećate bolje.

Govorite ljubazno sami sa sobom

Ljudi koji se osećaju bezvredni često se upuštaju u negativno razmišljanje i govore sami sa sobom. U početku može biti izazovno, ali usredsredite se na ljubaznost prema sebi. Kada primetite negativan razgovor sa sobom, potražite načine na koje možete da preformulišete te misli na pozitivniji ili realističniji način. Umesto da mislite „mrzim sebe“ ili „nikada neću moći to da uradim“, na primer, mogli biste reći: „Mogu da radim male stvari svaki dan da bih se poboljšao“.

 

Pokušajte da shvatite koji ili šta su okidači, šta pokreće osećaj bezvrednosti

Ponekad ova negativna osećanja nastaju kao odgovor na određene situacije, misli, iskustva ili čak ljude. Počnite da primećujete kada se ova osećanja pojavljuju, šta se dešava kada se pojave i koje vrste misli mogu doprineti. Ovo je jedan od načina da se pomogne u borbi protiv negativnog razmišljanja koje bi moglo da podstakne osećaj bezvrednosti.

 

Vodite dnevnik zahvalnosti

Bezvrednost se može uvući kada otkrijete da svoj život upoređujete nepovoljno sa životima drugih. Umesto da upadnete u zamku gledanja samo na načine na koje Vam se čini da Vam nešto nedostaje, razmislite o vođenju dnevnika zahvalnosti u kojem svaki dan provodite malo vremena razmišljajući o stvarima na kojima ste zahvalni. Preusmjeravanje Vaših misli na ovaj način može Vam pomoći da se zaštitite od negativnih efekata poređenja i zavisti.

 

Uradite nešto za nekog drugog

Ponekad kada se osećate bezvredno, fokusiranje Vaše pažnje na nešto drugo osim na sebe može pomoći. Istraživanja su pokazala da angažovanje u prosocijalnim aktivnostima kao što je volontiranje za svoju zajednicu ili pomoć nekom drugom u nevolji može imati pozitivan efekat na sreću i blagostanje osobe.Pomaganje drugima takođe može pomoći da osetite veći osećaj povezanosti i svrhe.

 

Važno je zapamtiti da osećaj bezvrednosti takođe može biti znak osnovnog stanja mentalnog zdravlja. Ako su takva osećanja uporna, uznemirujuća ili otežavaju obavljanje svakodnevnih zadataka, razgovarajte sa svojim lekarom ili se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje.